Recept za Sreću

“For every minute you are angry, you lose sixty seconds of happiness.”

Sigurno ste do sada nebrojano puta čuli da stres predstavlja najveću opasnost po zdravlje ljudi. A da li znate šta to konkretno znači i zašto vlada takvo mišljenje?

Savremeno doba i moderne tehnologije donose čovečanstvu olakšanja po pitanju fizičkog rada, ali isto tako i veoma skupo naplaćuju svoju uslugu.

Da li je sve to vredno onoga što proizilazi kao krajnji rezultat?

Srčani problemi Kada smo pod stresom, organizam izdaje naredbu o povlačenju masnih naslaga iz rezervi kako bi se njihovim sagorevanjem dobila prekopotrebna energija. Neiskorišćene masne naslage ostaju u krvnim sudovima, zadebljavaju njihove zidove i dovode do suženja krvnih sudova. Sve to kao krajnji rezultat predstavlja rizik za nastanak srčanih problema.

Povišen krvni pritisak Kada smo pod stresom, srce kuca brže što dovodi i do ubrzanja protoka krvi kroz organizam i pojave povišenog krvnog pritiska i glavobolje. To se odražava na organizam u celosti.

Dijabetes Kada smo pod stresom, jetra oslobađa glukozu koju mišići koriste kao pogonsko gorivo. Neiskorišćena glukoza ostaje u krvnim sudovima i dovodi po pojave šećerne bolesti.

Depresija i gubitak memorije Kada smo pod stresom, nadbubrežne žlezde oslobađaju steroidni hormon kortizon, koji je u velikim dozama toksičan po mozak i dovodi do depresije i gubitka memorije.

Imunitet Kada smo pod stresom, dolazi do smanjenja imuniteta što otvara put bakterijama i pojavi infekcija.

Zujanje u ušima Kada smo pod stresom, dolazi do napetosti muskulature vrata i ramena. Ta napetost može dovesti i do iritacije nerava i otežanog protoka nervnih impulsa ka različitim delovima tela. Na primer, zujanje u ušima (tinitus) je česta posledica stresa usled kompresije nervnih korenova kičmene moždine.

Stomačni problemi Kada smo pod stresom, dolazi do povlačenja krvi iz digestivnog trakta jer se smatra da ona tu tada nije potrebna, što utiče na njegovo pravilno funkcionisanje. Ovo može uticati na pogoršanje već postojećih stomačnih problema.

Hormoni Kada smo pod stresom, naš hormonalni sistem je uzdrman, što žlezde i hormone dovodi u stanje disbalansa.

Toksikacija ćelija Kada smo pod stresom, dolazi do smanjenog snabdevanja ćelija kiseonikom što direktno utiče na akumulaciju štetnih produkata tj. toksina.

Zašto bismo uopšte i bili pod stresom.

Kao i za sve u životu, i za stres postoji rešenje. Jednom davno, jedan naizgled običan ali neobičan i mudar čovek je napisao najsavršeniji recept za sreću, a samim tim i recept za borbu protiv nezadovoljstva i stresa. Na nama je samo da ga prihvatimo i implementiramo u naše živote, kako bi sve naizgled teško i nerešivo bilo lako i jednostavno. Potrudite se, ako je to moguće da recept primenite već sa godinom koja nam dolazi. Neka to bude vaša novogodišnja mantra.

 “Uzeti 12 meseci, dobro ih očistiti od gorčine, sebičluka, cepidlačenja i straha. Svaki mesec pažljivo iseckati na 30 ili 31 dan, tako da je zaliha dovoljna za godinu dana. Svaki dan posebno ispuniti nadevom: od jedne trećine rada, trećine duševne vedrine i trećine humora – uz dodatak tri kašike optimizma, jedne kašike strpljenja, zrnceta ironije i prstohvata takta. Tu masu preliti obilno ljubavlju. Gotovo jelo ukrasiti buketićem sitnih pažnji i servirati ga svakog dana, sa obaveznom vedrinom, uz šolju dobrog osvežavajućeg čaja.” – Miroslav Mika Antić

 

Share

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked*