Toksini – Cena modernog življenja

“Toksična supstanca označava svaku hemikaliju ili smešu koja može biti štetna ljudskom zdravlju i životnoj sredini.” – Wikiedia

Da li ste znali da u svetu postoji preko dva miliona toksina kojima je izložen ljudski organizam i da se sa razvojem savremene tehnologije ta lista još više povećava.

Mi danas živimo u sredinama gde apsorpcija toksina predstavlja deo svakodnevnog života. Pored sopstvenih prirodnih koje telo svakodnevno stvara (adrenalin i ćelijski otpad), postoje i brojni spoljni toksini sa kojima je organizam prinuđen da se bori.   Njih možemo podeliti na vidljive i skrivene toksine. Vidljivi toksini su oni koje većina nas pokušava da izbegne ili ograniči – kofein, cigarete i alkohol, dok su skriveni oni koji često prolaze nezapaženi. Oni u naš organizam dospevaju udisanjem (duvanski dim, zagađen vazduh, stomatološke amalgamske plombe), gutanjanem (‘virtualna’ hrana sa prefiksima ‘Low Fat’ i ‘Fat Free’, neorganska mesa koje sadrže hormone rasta, konzervansi, aditivi, hemikalije u vodi, lekovi), apsorpcijom (veštačke boje, plastika, pesticidi, hemijska đubriva) i zračenjem (rendgenski zraci, nuklearne elektrane, mobilni telefoni, kompjuterski monitori i televizori, mikrotalasne pećnice i radio i satelitski talasi). Svi oni predstavljaju deo naših života, ali u isto vreme, na posredan ili neposredan način štete organizmu i dovode do stagnacija prirodnih procesa.

 Kako oni deluju na naš organizam?

 Prvi način tosksikacije nastaje kroz proces metabolizma. Stvaranjem novih ćelija na dnevnom nivou dolazi do nagomilavanja starih, koje se tretiraju kao toksične ukoliko ne dolazi do njihove eliminacije. To je normalan prirodan proces, a jedini razlog zbog koga možemo biti zabrinuti jeste ukoliko naše telo ne eliminiše toksine po istoj meri po kojoj ih proizvodi. Međutim, ljudski organizam poseduje i savršeno dizajniran mehanizam, koga čine koža, urinarni trakt, limfni, digestivni i respiratorni sistem, koji mu omogućava da ostane u ravnoteži u pogledu anabolizma (izgradnje tkiva) i katabolizma (razgradnje tkiva). Ali, ukoliko iz bilo kog razloga dođe do povećanja jednog proces u odnosu na drugi, dolazi do pojave metaboličkog disbalansa.

Drugi način toksikacije nastaje kao posledica delovanja spoljnjih uticaja. Kao što smo već pomenuli, oni u organizam dospevaju na različite načine. Bez obzira što organizam poseduje mehanizme za borbu sa toksinima (jetru, limfni sistem i druge), jedan deo toksina uvek ostaje u njemu. Neki od simptoma toksičnog preopterećenja organizma uključuju zatvor (konstipacija), nizak nivo energije, umor, probleme sa kožom (akne, psorijaza, ekcem), loš zadah, loše varenje, višak telesne težine, celulit, alergije, nedostatak izdržljivosti i mnoge druge koje zdrav organizam ne treba da ima.

Jetra, kao glavni filter našeg organizma svojim radom teži da eliminiše što veći broj toksina. Ukoliko ta količina prevazilazi njene mogućnosti, organizam će u cilju zaštite sebe i svojih vitalnih organa, višak toksina smemstiti u limfni sistem, potkožno tkivo i mišiće. Lokacije limfnih čvorova su baš ona mesta sa kojima većina žena, a u novije vreme i muškaraca, imaju problem kada govorimo o povećanju težine i prisutnosti celulita. Oni nastaju kao posledica nagomilavanja tečnosti koju organizam dodatno stvara i šalje kako bi smanjio kiselost sredine. Na taj način, normalnom prcesu metabolizma je onemogućeno da dopre do masnih ćelija i sagori ih, već one ostaju nataložene u potkožnom tkivu gde zajedno sa nagomilanom vodom i toksinima grade celulit. Ono što karakteriše toksine je da mogu boraviti u organizmu duži vremenski period, a da se pri tom simptomi manifestuju znatno kasnije. Morate imati u vidu da izgradnja toksičnog otpada u vašem telu može uzeti više desetina godina, tako da i njegova ‘eliminacija’ nije nešto što se moze odigrati preko noći. Kada je celulit u pitanju, do njegove vidljive pojave može proći i sedam godina od početka stvaranja. Razmislite o tome.

Pored estetskih promena, celulita i povećanja telesne težine, toksikacija može dovesti i do mnogo ozbiljnijijh oštećenja organizma. Taložeći se u zglovovima i oko njih, toksini povećavaju kiselost koja nagriza hrskavicu i dovodi do smanjenja obima pokretljivosti i potencijalne ukrućenosti zgloba, poznatije kao Artritis. Isto to se dešava i na mekim tkivima gde mišići gube svoju elastičnost. Takođe, oni utiču i na imunološki sistem što drugim štetnim faktorima otvara put za izazivanje raznih promena.

Sigurno se pitate šta je to što ja trebam da uradim, i kako da znam da mi je potrebna detoksikacija.

Velika je verovatnoća da je vaš organizam akumulirao izvesnu količinu toksina, bez obzira koliko ste stari i koje su vaše životne navike, jer većina nas unese u oranizam (disanjem, gutanjem, apsorpcijom i zračenjem) mnogo veću količinu toksina od one koju realno možemo da eliminišemo. Ukoliko je vaša ishrana bazirana na namirnicama iz redovnih prodavnica i restorana ili imate manjih ili većih digestivnih problema, postojim mogućnost da vaš organizam ima izvesan procenat toksina i da mu je potrebna detoksikacija.

Cilj ovog teksta nije bio da vaš život pretvori u depresiju i da od svih vas stvori hipohondere, već da steknete osnovno znanje o svom organizmu i da postanete svesni loših navika i mogućih opasnosti koje neprimećeno vrebaju u sve razvijenom svetu u kome živimo.

Share

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked*